Митар ђенерал и травнички Везир код Зворника (Сарајево) 0001    Вино пило тридесет Брђана 0002    У Мљетоку, граду бијеломе, 0003    Међу њима од Мљетока краље, 0004    А сви били шенли и весели. 0005    Но мљетовски невесео краље, 0006    Већ низ њедра објесио главу, 0007    Па он гледа у зелену траву, 0008    Од очију вреле сузе труни. 0009    А пита га тридесет Брђана: 0010    »Шта је теби, наш љетовски краље, 0011    Те нас тридес’т шенли и весели, 0012    А ти си нам невесео, краље?« – 0013    »Ох синови, моји соколови, 0014    Кад ми дерту не знате дермана, 0015    Кад ми ништа помо’ не морете! 0016    Јесте л’ они вакат упамтили, 0017    О синови, у прво вријеме, 0018    Кад ратовах с царем од Стамбола? 0019    Узех цару дванаест градова, 0020    За пунијех дванаест година. 0021    И рекосмо, сула ухватисмо, 0022    Бијах јемин Богу учинио, 0023    А да дигнем на Биоград војску. 0024    Ал ми не би од Бога суђено, 0025    Већ ме ево старост освојила! – 0026    Брата немам, а братића немам, 0027    А не имам од срца евлада, 0028    Да му дадем стотину топова, 0029    Да му дадем сто хиљада војске, 0030    Уз ту војску храну и идару.« 0031    Свих тридесет погледа преда се, 0032    Ал не гледа Митар ђенерале, 0033    Веће краљу међу очи вране: 0034    »Чу л’ ме краљу, круно позлаћена, 0035    Дај ти мени сто хиљада војске, 0036    И својијех стотину топова, 0037    И три топа од голема зора: 0038    Да ми Крња и Зеленка дадеш, 0039    И Петраша, чим градове примаш, 0040    Ја ћу ти се прихватити војске. 0041    Ја ћу кренут на Биоград војску, 0042    Прихватитит стојна Биограда, 0043    И царева ухватит’ везира, 0044    Истјерати биоградске Турке 0045    А из града турског ђенерала, 0046    На том мјесту књигу накитити. 0047    Што ти будем потрошио војске, 0048    Све ћу теби, краље, повратити 0049    Царевом је рајом домирити. 0050    Отале ћу покренути војску, 0051    А царевом џадом наступити 0052    Па цареве примат’ карауле, 0053    И цареве хватат’ буљук-баше. 0054    Док ти сиђем до Дрињаче пусте, 0055    На Дрињачи тумбас претурити, 0056    Па ћу нашу војску преметнути, 0057    На Дрињачи књигу накитити, 0058    Па је спремит на Папратњу кнезу, 0059    Нек се мени на Папратњи нађе. 0060    Ја ћу онда окренути војску 0061    Крајем Дрине, уза Посавину, 0062    А цареве прихваћат градове, 0063    Узет Јању, узет Бијељину, 0064    Узет Тузлу и доњу и горњу. 0065    Док изиђем на Папратњу кнезу, 0066    Код кнеза ћу конак учинити, 0067    А у јутру војску покренути. 0068    А док сиђем бијелу Зворнику, 0069    На Зворник ћу окренут топове, 0070    А раскрхат града топовима, 0071    Ухватити Хатић Мехмед-агу, 0072    И ухватит’ цареву кадију, 0073    Добавити са Папратње кнеза; 0074    Сва ћу три их објесит’ о граду, 0075    Па ћу теби књигу поврнути, 0076    Гдје сам узо цареве градове, 0077    Ја ћу граду сјести у Зворника.« 0078    Колико му врло мило било, 0079    Загрли га, па га пољубио, 0080    Самурли му ћурак огрнуо, 0081    Узе перо, ситне књиге пише, 0082    Покупи му сто хиљада војске. 0083    Краљ му даде стотину топова, 0084    И три топа од голема зора; 0085    Он му Крња даде и Зеленка, 0086    И Петраша, чим градове прима. 0087    Краљеве се прихватио војске 0088    А краљеву поведе ордију, 0089    Тихо ходи, предањује често. 0090    А док стојну Биограду сиђе, 0091    А у поље искупио војску, 0092    Сједе града бити топовима. 0093    Колико га племенито гађа, 0094    Вас Биоград из темеља љуља; 0095    Терзи-кулу по ћенару гађа. 0096    -Нек се креће, оборит се неће, 0097    Тврд Биоград да га удре муње, 0098    Не море му ништа да уради. 0099    Би Биоград за недјељу дана, 0100    А проклет је, - да га Бог убије! 0101    Девето га јутро прихватио, 0102    И царева ухвати везира, 0103    Па истјера биоградске Турке. 0104    На том мјесту књигу накитио; 0105    Што краљеве војске потрошио, 0106    Све царевом рајом домирио. 0107    Краљу тефтер до Мљетока врати. 0108    А он отлен покрену ордију, 0109    На цареву наступио џаду, 0110    Па цареве карауле прима, 0111    И цареве хвата буљук-баше. 0112    А кад Митар до Дрињаче сиде, 0113    На Дрињачи тумбас претурио, 0114    На том мјесту књигу накитио, 0115    Па је шаље на Папратњу кнезу: 0116    »Чујеш добро, са Папратње кнеже, 0117    У тебе ћу на конак панути, 0118    Застири ми дворе и конаке, 0119    У Папратњи нова намастира, 0120    Да дочекаш сто хиљада војске.« 0121    А шта иде, вазда брзо дође, 0122    Така књига на Попратњу сиђе, 0123    А на руке од Папратње кнезу. 0124    Кад видо на синове виче: 0125    »О синови, моји соколови, 0126    Де на седам узјашите коња, 0127    Нагонит тајин и идару, 0128    Да дочекам сто хиљада војске, 0129    Јез се зенђил додесио краље.« 0130    А синови коње узјахаше, 0131    И на седам ударише страна. 0132    Догоне му тајин и идару, 0133    У арабам’ дрво и сијено; 0134    Догоне му краве и волове, 0135    Дојављују овце и овнове; 0136    Он застрије намастира цркву. 0137    Нек се скупља, и како му драго, 0138    А Митар је подигнуо војску 0139    Крајем Дрине уза Посавину, 0140    Узе Јању, узе Бијељину, 0141    Узе Тузлу и доњу и горњу, 0142    Док изиђе на Папратњу кнезу. 0143    Прије подне искупио војску, 0144    С ићиндије софре поставио, 0145    С ићиндије тамам до јације, 0146    Џевап даде сто хиљада војске. 0147    Кад је тамо по јацији било, 0148    А он фисна капетана спреми: 0149    »Зовите ми са Папратње кнеза!« 0150    А кад кнеже у цркву униђе, 0151    Поклања се, а љуби му руку, 0152    Измаче се крока неколика, 0153    Преви руке, двори ђенерала, 0154    А Митар га ђенерале пита: 0155    »Копилане, са Папратње кнеже, 0156    Сила ти си напраиво јада, 0157    А фукари зала и белаја, 0158    Млога ти се села раселио, 0159    Млогу ти си кућу раскућио, 0160    Док си кнеже своју закућио, 0161    Џевап дао сто хиљада војске 0162    Са својијем Хатић Мехмед-агом. 0163    Ја ћу сјутра покренути војску, 0164    На Зворник ћу навалит топове, 0165    А царева раскрхат Зворника, 0166    Ухватитит Хатић Мехмед-агу, 0167    Ухватити царева кадију, 0168    А тебе ћу добавити, кнеже, 0169    Сва ти ћу вас објесит о граду, 0170    Вас се свије то вас огледати.« 0171    А кад чуо са Папратње кнеже, 0172    Бога ми му мило није било, 0173    Ал му бити друга не могаше. 0174    Измаче се полако кнеже, 0175    Док бијела отворио врата, 0176    Па побјеже на бијелу кулу, 0177    Он не иде у своју одају, 0178    Већ гдје седам соколова спава, 0179    Па синовма »довар вечер дава, 0180    Синови му вече прихватише. 0181    »О синови, моји соколови, 0182    Вас све седам ја родио, кнеже, 0183    Ал ни једног н’јесам одгојио, 0184    Већ све седам у Зворнику аџо, 0185    У Зворнику Хатић Мехмед-ага; 0186    А од Бога велика грјехота, 0187    Од људи је голема срамота, 0188    Аџу хилу учинити своме,. 0189    Да л’ је мајка родила јунака, 0190    Да му књигу нашарану дадем, 0191    Да косната узјаше малина, 0192    Да ми прође сто хиљада Влаха, 0193    Да ми књигу снесе до Зворника, 0194    Да је аџу Мехмед-аги даде?« 0195    А све седам погледа преда се, 0196    Ал не гледа Николица млади: 0197    »Ти си мене, мој родио, бабо, 0198    Ал ме н’јеси одгојио бабо, 0199    Веће мене у Зворнику аџо. 0200    Пиши књигу, док малина спремим.« 0201    Па Никола у подруме сиђе. 0202    Док Никола опреми малина, 0203    Дотле бабо ситну књигу списа, 0204    Па је снесе на мермер-авлију, 0205    А даде је свом Николи сину, 0206    Да је носи бијелу Зворнику: 0207    »Селам ћеш ми аџу Мехмед-аги, 0208    Нека кола хвата и волове, 0209    Нека сибјан пртља из Зворника, 0210    Јер ће на њег ударити војска.« 0211    Он обадва откида рукава, 0212    Добру коњу чавле подавија, 0213    Узе вранца за оба дизгина, 0214    Изведе га из мермер-авлије, 0215    И он прође сто хиљада Влаха. 0216    Од Папратње до Зворника равна, 0217    Кажу људи три пуна сахата, 0218    Он за подруг сахат ухватио 0219    На бабову претилу малину. 0220    А кад сиђе бијелу Звронику, 0221    Испод куле аџа Мехмед-аге, 0222    Кад му горе луле и свијеће, 0223    Нија аџо удун’о чирака; 0224    Испод куле Мехмед-агу виче: 0225    По чем чује, по том га познаде, 0226    Па скочио на ноге од тала, 0227    Ето аџа, отвори му врата. 0228    Никола му »добар вече« дава, 0229    А аџо му вечер прихватио: 0230    »Николице, како ти је бабо, 0231    Како твоја браћа соколови?« – 0232    »Добро, здраво, ал нијесмо мирно, 0233    Стећа нас је притиснула војска, 0234    Аџо мио, Митар ђенерале, 0235    С њиме војске стотину хиљада, 0236    И краљево стотину топова. 0237    Три су топа од голема зора, 0238    Мио аџо, Крњо и Зеленко, 0239    А и Петраш, чим градове прима. 0240    Бабо ти је селам оправио, 0241    Хватај, аџо, кола и волове, 0242    Пртљај ноћас сибјан у Зворника, 0243    Јет ће на те ударити војска.« 0244    Бирдем Хатић на ноге скочио, 0245    А похвата кола и волове, 0246    Па натјера сибјан у Зворника 0247    Од јације, до рана сабаха. 0248    Кад свануло притворио врата, 0249    А кад тамо испред подне било, 0250    Док краљева надушила војска. 0251    Под Зворник се искупи ордија, 0252    Закопаше бојали топове, 0253    Сједе града бити топовима, 0254    А Хатић се и кадија бранит. 0255    Би Зворника три бијела дана, 0256    И четири ноћи страховите. 0257    Кад четврто јутро освануло, 0258    Урани Хатић и кадија, 0259    Митрова им ватра притужила, 0260    Он пуштао у Зворник телала, 0261    Телал вика три бијела дана, 0262    И четири ноћи страховите: 0263    »Ко ће узет крваве махзаре, 0264    Па их пронест’ кроз сто хиљад’ војске, 0265    Снијети их до шехер-Сарај’ва, 0266    Па их дати Лепиревић-Меху.« 0267    У Зворнику нејмаде јунака. 0268    Кад четврто јутро освануло, 0269    Урани Хатић и кадија, 0270    Па обадва по бедему шећу: 0271    »Сад што ћемо од живота свога! 0272    Митрова нам ватра притужила, 0273    Нема нико однести махзаре. 0274    Видиш царско стотину топова, 0275    А три топа од голема зора. 0276    Кад окрену Крња и Зеленка, 0277    И Петраша – да га Бог убије! 0278    Колико му плаховито пуцљу, 0279    Тешке жене дјецу побацују, 0280    Из кобила ждребад испадају.« 0281    А кадији Хатић бесједио: 0282    »Вољ’ ти узет крваве махраме, 0283    Вољ’ ти ићи, вољ’ ти останути, 0284    Па бранити града топовима, 0285    Вољ’ ти носит крваве махзаре, 0286    Па их снијет’ у шехер-Сарај’во, 0287    А дати их Лепиревић-Меху, 0288    Не би л’ индат стиго од Сарај’ва, 0289    Не би ли нам Зворник одржали. 0290    Не буде ли индат од Сарај’ва, 0291    Мен’ и тебе разминула глава; 0292    Сибјан ће нам Митар испуштати.« 0293    А то слуша Николица кнеза: 0294    »Ах мој аџо, Хатић Мехмед-ага, 0295    Та видиш ли, очим’ не видио, 0296    Гдје кадија готов’ помахнито, 0297    Памети се готов ајири’со! 0298    Већ, мој аџо, Хатић Мехмед-ага, 0299    Дај ти мени крваве махзаре, 0300    Прон’јећу их, да ћу погинути, 0301    Ја ти хиле учинити не ћу.« 0302    Колико је аги мило било, 0303    Загрлио па га пољубио, 0304    А даде му двије пушке мале: 0305    »Ако, сине, влашки логор прођеш, 0306    Подај ватре двије пушке мале, 0307    Да их чујем, да се обрадујем.« 0308    Узе пушке, прихвати махзаре, 0309    Па малину на авлију сиђе, 0310    А косната узјаха вранина, 0311    Истиште га граду на капију. 0312    Бир у поље, ватра дочека га, - 0313    Бог га чува, олово га не ће; 0314    Нит погибе, нит допаде рана. 0315    Сину сабља, натјера хајвана, 0316    До по војске сабљом сијекући, 0317    С половине сабљу потурио, 0318    А из чизме потеже канџију, 0319    И вас бутун логор пролазио, 0320    Двије мале пушке истурио. 0321    Он пронесе крваве махзаре, 0322    Однесе их до шехер-Сарај’ва, 0323    Од Зворника до Сарај’ва равна, 0324    Кажу људи, три бијела дана; - 0325    За дан и ноћ ухвати Никола. 0326    Кад му вранац у Сарај’во сиђе, 0327    А пред кафу Лепиревић-Меха, 0328    Продрије се, Мехмед-агу виче. 0329    Одзивље се Пеприревић Мехо, 0330    Јер је ага рано уранио, 0331    И на кафи врата отворио, 0332    А у кафи ћумур наложио, 0333    А уз ћумур џезве приставио, 0334    Мехмед-ага кафу начинио. 0335    Бир га чуо на ноге скочио, 0336    Бијела му отворио врата, 0337    Па ето га на сокак пред врата, 0338    А кад лежи вранац од мејдана, 0339    А на њему Николица кнеза. 0340    Том се јаду осјетио Мехо, 0341    Узе момка на бијеле руке, 0342    У кафу га уносио Мехо, 0343    Па га тури на јатак у кафи, 0344    Па испаде на сокак пред врата. 0345    Он потеже ханџар иза паса, 0346    Сва четири осјече колана, 0347    Па исправи вранца од мејдана. 0348    Донесе му чуле с угурима, 0349    Па потеже претила малина, 0350    И дода га, да се изувада. 0351    Он у кафу, гдје Нико лежаше, 0352    Завуче му по њедрима руке, 0353    Док напипа крваве махзаре. 0354    Бир их видје, вреле сузе труни. 0355    Умива га водом из ибрика, 0356    Док разабра Николицу кнеза: 0357    »О Никола, како ти је бабо, 0358    Како твоја браћа соколови, 0359    Како аџо, Хатић Мехмед-ага, 0360    Како вам је звронички кадија?« – 0361    »Добро, здраво, ал нијесмо мирно, 0362    Стећа нас је притиснула војска, 0363    Има војске стотину хиљада!« 0364    Тај се данак петак догодио, 0365    А Мехо је пуштао телала: 0366    »Свак нек иде царевој џамији, 0367    Од цара нам ситан ферман дође, 0368    Данас ће се учити фермани, 0369    Да се агам’ спахилуци дају; 0370    На спахије берат-спахилуци. 0371    А башама есаније златне, 0372    А на дјецу јетим-сабилуци«; 0373    Па најправи у џамију сиђе. 0374    Навалише аге Сарајлије, 0375    Носе дјецу од годину дана. 0376    Кад клањаше и џуму и подне, 0377    Мехо први пође из џамије; 0378    Кад изиђе харему на врата, 0379    А он лаке диже мердевине, 0380    А на њихке намјести имама, 0381    Па му даје крваве махзаре: 0382    »Учи хоџа, ама авазиле!« 0383    А Турчин се хоџа догодио, 0384    Па он сједе учити махзаре. 0385    Колико их учи племенито, 0386    Сву је браду сузам’ покапао, 0387    Па завика грлом бијелијем: 0388    »Чујете л’ ме, моје Сарајлије, 0389    Да хоћете, да се послушамо, 0390    Да вам итлак-бујрунтију пишем. 0391    Хоћете л’ ми прсте притиснути, 0392    Да спемимо бијелу Травнику, 0393    Нек устаје травнички везире, 0394    Нек не иде низа Сарајево, 0395    Већ нек иде на Посавље џадом. 0396    Ако л’ тако, пашо, не узрадиш, 0397    Руса ће те разминути глава.« 0398    А веле му аге Сарајлије: 0399    »Пиши хоџа, итлак-бујрунтију, 0400    А ми ћемо прсте притиснути.« 0401    Он написа итлак-бујрунтију, 0402    Сарајлије прсте притискоше. 0403    Кад је таку књигу начинио, 0404    Он је даје младом књигоноши, 0405    Па је шаље бијелу Травнику. 0406    А шта иде, вазда брзо дође. 0407    Када књига до Травника сиђе, 0408    А везиру у бијеле руке; 0409    Књигу учи, сузе оборио, 0410    Па од земље на ноге скочио. 0411    Узе итлак-бујрунтије писат, 0412    На цареве добре капетане; 0413    Он цареве диже капетане. 0414    А тридесет и три капетана 0415    Под Травником искупише војску, 0416    Бојне војске четр’ест хиљада, 0417    Па отале покренуо војску, 0418    Он не иде на Сарај’во џадом, 0419    Већ окрену на Посавље равно. 0420    Куд год иде на Папратњу сиђе 0421    У онога са Папратње кнеза. 0422    Он у кнеза на конак пануо, 0423    Дочека га са Папратње кнеже 0424    Џевап даде петнаест хиљад војске. 0425    Кад је тамо по јацији било, 0426    Ондар паша Симеуна виче: 0427    Кад пред њега под чадор униђе, 0428    Он пашину пољубио руку, 0429    А везир га од Травника пита: 0430    »Симеуне, са Папратње кнеже, 0431    Видје л’ војску, видје л’ командара?« – 0432    »Видјех војску, видјех командара.« – 0433    »Је л’ му кака убојица војска?« – 0434    »Ах, није му убојица војска. 0435    Што год ради војсци командаре, 0436    Што год ради, Бога не спомиње, 0437    Бога ми му ни помоћи не ће!« – 0438    »Хај аферим! Царев подајниче, 0439    Ја ћу своју покренути војску, 0440    Разбијем ли Митра, ако Бог да, 0441    Ја ћу цару бујрунтију писат, 0442    Од нашег је цара добавити, 0443    Ама за те, Симеуна кнеза, 0444    Нек ти даде сву Папратњу листом, 0445    Да те нико уптитати нема.« – 0446    Он пашину пољубио руку; 0447    Паша ноћи, па добро урани, 0448    Кад свануло, авдест турски прима, 0449    И на вакат сабах ујагмио. 0450    Кад клањао, дову учинио, 0451    Па он пушта у војску телала: 0452    »Коме год је жао умријети, 0453    Неком ваља останути овдје, 0454    Неком ваља чувати коморе, 0455    А некоме бијеле чадоре!« 0456    Све се образ од образа стиди, 0457    Нико не ће да остаје туде. 0458    Ондар паша ата узјахује, 0459    Отиште га крај Дрињаче хладне. 0460    На Зворнику пукоше топови, 0461    Ударише аге Сарајлије, 0462    Отвори се Хатић и кадија. 0463    С тога мјеста Митра помакоше 0464    Крај Дрињаче, крајем воде хладне, 0465    А оздо га паша дочекао, 0466    На бистру га воду окренуо. 0467    Туј рекоше и освједочише, 0468    Да је бистра вода пресушила. 0469    Да по суху стражњи прелазише. 0470    Отеше му стотину топова, 0471    И два топа од голема зора, 0472    Отеше му Крња и Петраша. 0473    Митар викну на топлије виче, 0474    Те Зеленка у воду навуче, 0475    У бистру га воду утопио, 0476    На колима и на катурама, 0477    Па на њему клетав оставио: 0478    »Који год се царе мијенио, 0479    Из бистре га воде не вадио!« 0480    Како ј’ тада у води остао, 0481    У Дрињачи, води плаховитој, 0482    И данас је у Дрињачи, кажу. 0483    Митар не шће Турчину у руке. 0484    Већ натјера коња на Дрињачу, 0485    Па с’ утопи, жалосна му мајка! 0486    Вратише му бијеле градове, 0487    Одржаше Хатићу Зворника. 0488    Већ да видиш тавничког везира, 0489    Узе дивит, бујрунтију пише, 0490    Па је цару до девлета спреми, 0491    Да од цара ситан ферман дође, 0492    Да Папратњу Симеуну даде, 0493    Јер везире дочекује царске. 0494    А шта иде, вазда брзо дође, 0495    Бујрунтија до Стамбола сиђе, 0496    А кад цару западе у руке, 0497    Кад видио, ферман накитио: 0498    »Чујеш добро, равнички везире, 0499    Подај ми га Симеуну кнезу, 0500    Нек је њему сва Попратња равна.« 0501    А кад таки ферман опремио, 0502    Ферман дође бијелу Звронику, 0503    А на руке травничком везиру. 0504    Кад видио, Симеуна виче, 0505    Па му даде ферман од султана: 0506    »Сву ти царе поклања Попратњу, 0507    По Попратњи куле и авлије.« 0508    И док био, баш је кнеже био. 0509    Отале се везир подигнуо, 0510    И он оде бијелу Травнику, 0511    Лепиревић у шехер Сарај’во. 0512    Опет оста Хатић у Зворнику. 0513    Док су били, баш су аге били. – 0514    Како тада оста Биограде, 0515    Како тада оста у Србије, 0516    Како тада, тако и данаске, 0517    Већ га нико није повратио.